133-ҳадис

Умму Ҳоний бинт Абу Толиб розияллоҳу анҳо айтади:

«Фатҳ йили Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига бордим. У зот ғусл қилаётган эканлар. Қизлари Фотима у зотни бир кийимлик билан тўсиб турар эди. Салом бердим. У зот: «Ким бу?» дедилар. «Умму Ҳоний бинт Абу Толиб», дедим. «Марҳабо, Умму Ҳоний!» дедилар. Ғусл қилиб бўлгач, туриб, битта кийимга ўралиб олган ҳолда саккиз ракъат намоз ўқидилар. Тугатгач, «Эй Аллоҳнинг Расули, онамнинг ўғли Алий ибн Абу Толиб мен ҳимоямга олган Ҳубайранинг ўғли фалончини ўлдирмоқчи», дедим. У зот: «Сен ҳимоянгга олган кишини биз ҳам ҳимоямизга олдик, эй Умму Ҳоний», дедилар. Ўшанда чошгоҳ пайти эди».

Имом Бухорий, Муслим, Термизий, Насаий, Абу Довуд ва Ибн Можа ривоят қилишган.

133 - عَنْ أُمِّ هَانِئٍ بِنْت أَبِي طَالِبٍ تَقُولُ: ذَهَبْتُ إِلَى رَسُولِ اللهِ صلى الله عليه وسلم عَامَ الْفَتْحِ، فَوَجَدْتُهُ يَغْتَسِلُ وَفَاطِمَةُ ابْنَتُهُ تَسْتُرُهُ بِثَوْبٍ - قَالَتْ - فَسَلَّمْتُ، فَقَالَ: «مَنْ هَذِهِ؟» قُلْتُ: أُمُّ هَانِئٍ بِنْتُ أَبِي طَالِبٍ. قَالَ: «مَرْحَبًا بِأُمِّ هَانِئٍ». فَلَمَّا فَرَغَ مِنْ غُسْلِهِ قَامَ فَصَلَّى ثَمَانِيَ رَكَعَاتٍ، مُلْتَحِفًا فِي ثَوْبٍ وَاحِدٍ، فَلَمَّا انْصَرَفَ قُلْتُ: يَا رَسُولَ اللهِ، زَعَمَ ابْنُ أُمِّي عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ أَنَّهُ قَاتِلٌ رَجُلًا أَجَرْتُهُ، فُلَانُ بْنُ هُبَيْرَةَ. فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم: «قَدْ أَجَرْنَا مَنْ أَجَرْتِ يَا أُمَّ هَانِئٍ»، قَالَتْ أُمُّ هَانِئٍ: وَذَلِكَ ضُحًى.

    [خ 280، م 336، ت 474، س 225، د 1290، جه 465].

    Улашиш
    |
    |
    Нусха олиш