1104-ҳадис

1104.2484. Салама розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

«Одамларнинг емишлари озайиб, тортилиб қолишди. Шунда улар Набий соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига туяларини сўйиш масаласида келишган эди, уларга изн бердилар. Кейин Умар уларни учратиб қолган эди, унга бор гапни айтишди. Шунда у: «Туяларингиздан кейин нимангиз қолади?» деди. Сўнг Набий соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига кириб: «Эй Аллоҳнинг Расули, буларнинг туяларидан кейин нимаси қолади?» деди. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Одамлар орасида жар сол, ортган емишларини олиб келишсин», дедилар. Кейин ўша нарсалар учун чарм тўшама ёзилди ва нарсаларни ўша тўшаманинг устига қўйишди. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам ўринларидан туриб, дуо қилдилар, унга барака сўрадилар. Сўнг уларга идишларини опкелтирдилар. Одамлар охирлагунча ҳовучлаб олишди. Сўнгра Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Гувоҳлик бераманки, Аллоҳдан Ўзга илоҳ йўқ ва албатта, мен Аллоҳнинг Расулидирман», дедилар».

1104/2484 - عَنْ سَلَمَةَ بْنِ الأَكْوَعِ رَضِيَ الله عَنْهُ قَالَ: خَفَّتْ أَزْوَادُ الْقَوْمِ وَأَمْلَقُوا، فَأَتَوُا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فِي نَحْرِ إِبِلِهِمْ فَأَذِنَ لَهُمْ، فَلَقِيَهُمْ عُمَرُ فَأَخْبَرُوهُ، فَقَالَ: مَا بَقَاؤُكُمْ بَعْدَ إِبِلِكُمْ؟! فَدَخَلَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللهِ، مَا بَقَاؤُهُمْ بَعْدَ إِبِلِهِمْ؟ فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم: «نَادِ فِي النَّاسِ، يَأْتُونَ بِفَضْلِ أَزْوَادِهِمْ». فَبُسِطَ لِذَلِكَ نِطَعٌ وَجَعَلُوهُ عَلَى النِّطَعِ، فَقَامَ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم فَدَعَا وَبَرَّكَ عَلَيْهِ، ثُمَّ دَعَاهُمْ بِأَوْعِيَتِهِمْ، فَاحْتَثَى النَّاسُ حَتَّى فَرَغُوا، ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم: «أَشْهَدُ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ، وَأَنِّي رَسُولُ اللهِ».

Улашиш
|
|
Нусха олиш