Забидий (2175)

1514/9 - بَاب: كَيْفَ كَانَ عَيْشُ النَّبِيِّ r وَأَصْحَابِهِ، وَتَخَلِّيهِمْ عَنِ الدُّنْيَا

1514.9-БОБ.

НАБИЙ СОЛЛАЛЛОҲУ АЛАЙҲИ ВАСАЛЛАМ ҲАМДА
У ЗОТНИНГ СаҲОБаЛАРИНИнГ ҲАЁТ ТАРЗИ  ВА УЛАРНИНГ
ДУНЁ
(лаззатлари)ДАН воз кечишлари ҚАНДАЙ БЎЛГАН?

 

2048/6452 – عَنْ أبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ الله عَنْهُ أنَّهُ  كَانَ يَقُولُ: آللهِ الَّذِي لَا إِلَهَ إِلَّا هُوَ، إِنْ كُنْتُ لَأَعْتَمِدُ بِكَبِدِي عَلَى الْأَرْضِ مِنَ الْجُوعِ، وَإِنْ كُنْتُ لَأَشُدُّ الْحَجَرَ عَلَى بَطْنِي مِنَ الْجُوعِ، وَلَقَدْ قَعَدْتُ يَوْمًا عَلَى طَرِيقِهِمُ الَّذِي يَخْرُجُونَ مِنْهُ، فَمَرَّ أَبُو بَكْرٍ، فَسَأَلْتُهُ عَنْ آيَةٍ مِنْ كِتَابِ اللهِ، مَا سَأَلْتُهُ إِلَّا لِيُشْبِعَنِي، فَمَرَّ وَلَمْ يَفْعَلْ، ثُمَّ مَرَّ بِي عُمَرُ، فَسَأَلْتُهُ عَنْ آيَةٍ مِنْ كِتَابِ اللهِ مَا سَأَلْتُهُ إِلَّا لِيُشْبِعَنِي، فَمَرَّ فَلَمْ يَفْعَلْ، ثُمَّ مَرَّ بِي أَبُو الْقَاسِمِ r، فَتَبَسَّمَ حِينَ رَآنِي، وَعَرَفَ مَا فِي نَفْسِي وَمَا فِي وَجْهِي، ثُمَّ قَالَ: «أَبَا هِرٍّ». قُلْتُ: لَبَّيْكَ يَا رَسُولَ اللهِ، قَالَ: «الْحَقْ». وَمَضَى فَتَبِعْتُهُ، فَدَخَلَ، فَاسْتَأْذَنَ، فَأَذِنَ لِي، فَدَخَلَ، فَوَجَدَ لَبَنًا فِي قَدَحٍ، فَقَالَ: «مِنْ أَيْنَ هَذَا اللَّبَنُ؟» قَالُوا: أَهْدَاهُ لَكَ فُلَانٌ أَوْ فُلَانَةٌ، قَالَ: «أَبَا هِرٍّ». قُلْتُ: لَبَّيْكَ يَا رَسُولَ اللهِ، قَالَ: «الْحَقْ إِلَى أَهْلِ الصُّفَّةِ فَادْعُهُمْ لِي» - قَالَ: وَأَهْلُ الصُّفَّةِ أَضْيَافُ الْإِسْلَامِ، لَا يَأْوُونَ إِلَى أَهْلٍ وَلَا مَالٍ وَلَا عَلَى أَحَدٍ، إِذَا أَتَتْهُ صَدَقَةٌ بَعَثَ بِهَا إِلَيْهِمْ وَلَمْ يَتَنَاوَلْ مِنْهَا شَيْئًا، وَإِذَا أَتَتْهُ هَدِيَّةٌ أَرْسَلَ إِلَيْهِمْ وَأَصَابَ مِنْهَا وَأَشْرَكَهُمْ فِيهَا - فَسَاءَنِي ذَلِكَ، فَقُلْتُ: وَمَا هَذَا اللَّبَنُ فِي أَهْلِ الصُّفَّةِ؟! كُنْتُ أَحَقَّ أَنَا أَنْ أُصِيبَ مِنْ هَذَا اللَّبَنِ شَرْبَةً أَتَقَوَّى بِهَا، فَإِذَا جَاؤُوا أَمَرَنِي، فَكُنْتُ أَنَا أُعْطِيهِمْ، وَمَا عَسَى أَنْ يَبْلُغَنِي مِنْ هَذَا اللَّبَنِ، وَلَمْ يَكُنْ مِنْ طَاعَةِ اللهِ وَطَاعَةِ رَسُولِهِ r بُدٌّ، فَأَتَيْتُهُمْ فَدَعَوْتُهُمْ فَأَقْبَلُوا، فَاسْتَأْذَنُوا فَأَذِنَ لَهُمْ، وَأَخَذُوا مَجَالِسَهُمْ مِنَ الْبَيْتِ، قَالَ: «يَا أَبَا هِرٍّ»، قُلْتُ: لَبَّيْكَ يَا رَسُولَ اللهِ، قَالَ: «خُذْ فَأَعْطِهِمْ». قَالَ: فَأَخَذْتُ الْقَدَحَ، فَجَعَلْتُ أُعْطِيهِ الرَّجُلَ فَيَشْرَبُ حَتَّى يَرْوَى، ثُمَّ يَرُدُّ عَلَيَّ الْقَدَحَ، فَأُعْطِيهِ الرَّجُلَ فَيَشْرَبُ حَتَّى يَرْوَى، ثُمَّ يَرُدُّ عَلَيَّ الْقَدَحَ فَيَشْرَبُ حَتَّى يَرْوَى، ثُمَّ يَرُدُّ عَلَيَّ الْقَدَحَ، حَتَّى انْتَهَيْتُ إِلَى النَّبِيِّ r وَقَدْ رَوِيَ الْقَوْمُ كُلُّهُمْ، فَأَخَذَ الْقَدَحَ فَوَضَعَهُ عَلَى يَدِهِ، فَنَظَرَ إِلَيَّ فَتَبَسَّمَ، فَقَالَ: «أَبَا هِرٍّ». قُلْتُ: لَبَّيْكَ يَا رَسُولَ اللهِ، قَالَ: «بَقِيتُ أَنَا وَأَنْتَ». قُلْتُ: صَدَقْتَ يَا رَسُولَ اللهِ، قَالَ: «اقْعُدْ فَاشْرَبْ». فَقَعَدْتُ فَشَرِبْتُ، فَقَالَ: «اشْرَبْ». فَشَرِبْتُ، فَمَا زَالَ يَقُولُ: «اشْرَبْ»، حَتَّى قُلْتُ: لَا وَالَّذِي بَعَثَكَ بِالْحَقِّ، مَا أَجِدُ لَهُ مَسْلَكًا، قَالَ: «فَأَرِنِي»، فَأَعْطَيْتُهُ الْقَدَحَ، فَحَمِدَ اللهَ وَسَمَّى وَشَرِبَ الْفَضْلَةَ.

 

.20486452. Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳу шундай дер эди:

«Ўзидан бошқа илоҳ бўлмаган Аллоҳга қасамки, очликдан бағримни ерга бериб қолар, қорнимга тош ҳам боғлаб олар эдим. Бир куни улар (одамлар) чиқадиган йўлга ўтириб олдим. Абу Бакр ўтиб қолди. Ундан Аллоҳнинг Китобидаги бир оят ҳақида сўрадим. Буни менга таом берармикан, дебгина сўраган эдим. Лекин у бундай қилмай, ўтиб кетаверди. Кейин олдимдан Умар ўтиб қолди. Ундан ҳам Аллоҳнинг Китобидаги бир оят ҳақида сўрадим. Ундан ҳам менга таом берармикан, дебгина сўраган эдим.  Лекин у ҳам ўтиб кетаверди, бундай қилмади. Кейин олдимдан Абул Қосим соллаллоҳу алайҳи васаллам ўтиб қолдилар. Мени кўрибоқ, табассум қилдилар ва мендаги ҳолатни, юзимдаги аҳволни пайқадилар. Кейин: «Эй Абу Ҳирр!» дедилар. «Лаббай, эй Аллоҳнинг Расули!» дедим. У зот: «Ортимдан юр», деб йўлда давом этдилар. Ортларидан юрдим. У зот (уйга) кириб кетдилар. Изн сўраган эдим, менга изн бердилар. У зот кирсалар, бир жом сут бор экан. «Мана бу сут қаердан?» дедилар. «Фалончи [ёки фалончи аёл] сизга ҳадя қилган экан», дейишди. У зот: «Абу Ҳирр!» дедилар. «Лаббай, эй Аллоҳнинг Расули!» дедим. «Суффа аҳлига бориб, уларни менга чақириб кел!» дедилар. Суффа аҳли Ислом меҳмонлари эди, суянадиган аҳли‑оиласи ҳам, мол‑дунёси ҳам, бирор кишиси ҳам йўқ эди. У зотга садақа келса, ундан ҳеч нарса тановул қилмай, ўшаларга жўнатар эдилар. Агар ҳадя келса, ундан татиб кўриб, кейин улар билан баҳам кўриш учун уларга юборар эдилар. Бу (суффа аҳлини чорлаганлари) менга сал маъқул келмади. «Бу сут суффа аҳлига нима ҳам бўларди? Ундан бироз ичиб, сал қувватга кириб олишга ҳақлироқ бўлиб турган мен бўлсам... Агар улар келса, менга буюрадилар, мен сутни уларга бераман, кейин менга етмай қолиши ҳам ҳеч гап эмас», деб ўйладим. Лекин Аллоҳ ва Унинг Расули соллаллоҳу алайҳи васалламга итоат қилиш лозиму лобуд. Шунинг учун бориб, уларни чақириб келдим. Улар келиб, киришга изн сўрашди. Уларга изн бердилар. Улар уйга кириб, жойлашишди. У зот: «Эй Абу Ҳирр!» дедилар. «Лаббай, эй Аллоҳнинг Расули!» дедим. «Ма, ол, уларга бер», дедилар. Мен жомни олиб, бир кишига берар эдим, у қонгунча ичиб, кейин жомни менга қайтарар эди. Сўнг мен уни яна бир кишига берар эдим, у ҳам қонгунча ичиб, кейин жомни менга қайтарар эди. Сўнг мен уни яна бир кишига берар эдим, у ҳам қонгунча ичиб, кейин жомни менга қайтарар эди. Ниҳоят, Набий соллаллоҳу алайҳи васалламга етиб келдим. Қавмнинг ҳаммаси тўйиб бўлган эди. У зот жомни олиб, қўлларига қўйдилар‑да, менга қараб, табассум билан: «Абу Ҳирр!» дедилар. «Лаббай, эй Аллоҳнинг Расули!» дедим. «Икковимиз қолдик», дедилар. «Тўғри айтдингиз, эй Аллоҳнинг Расули!» дедим. «Ўтир, ич», дедилар. Мен ўтириб, ичдим. Сўнг яна: «Ич!» дедилар. Мен ичдим. У зот: «Ич!» деявердилар, ниҳоят мен: «Йўқ! Сизни ҳақ билан юборган Зотга қасамки, унга жой топа олмаяпман!» деб юбордим. У зот: «Қани, менга кўрсат‑чи», дедилар. Мен жомни у зотга бердим. У зот Аллоҳга ҳамд айтиб, «Бисмиллаҳ», деб қолганини ичдилар».

1513/8 – بَاب: مَا قَدَّمَ مِنْ مَالِهِ فَهْوَ لَهُ

1513.8-БОБ.

сарфлаган МОЛИ ЎЗИНИКИ ЭКАНИ ҲАҚИДА

 

2047/6442 – عَنْ ابْنِ مَسْعُودٍ رَضِيَ الله عَنْهُ قَالَ: قَالَ النَّبِيُّ r: «أَيُّكُمْ مَالُ وَارِثِهِ أَحَبُّ إِلَيْهِ مِنْ مَالِهِ؟» قَالُوا: يَا رَسُولَ اللهِ، مَا مِنَّا أَحَدٌ إِلَّا مَالُهُ أَحَبُّ إِلَيْهِ. قَالَ: «فَإِنَّ مَالَهُ مَا قَدَّمَ، وَمَالُ وَارِثِهِ مَا أَخَّرَ».

 

.20476442. Абдуллоҳ розияллоҳу анҳу айтади:

«Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Қайсингизга меросхўрнинг моли ўз молидан кўра суюклироқ?» дедилар. Одамлар: «Эй Аллоҳнинг Расули, орамизда бирор киши йўқки, ўз моли суюклироқ бўлмаса», дейишди. У зот: «Сарфлагани ўзининг моли, қолдиргани эса меросхўрининг молидир», дедилар».

1512/7 – بَاب: مَا يُتَّقَى مِنْ فِتْنَةِ الْمَالِ

1512.7-БОБ.

МОЛ‑ДУНЁ ФИТНАСИДАН САҚЛАНИШ ҲАҚИДА

 

2046/6436 - عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُمَا قَالَ: سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ: «لَوْ كَانَ لِابْنِ آدَمَ وَادِيَانِ مِنْ مَالٍ لَابْتَغَى ثَالِثًا، وَلَا يَمْلَأُ جَوْفَ ابْنِ آدَمَ إِلَّا التُّرَابُ، وَيَتُوبُ اللهُ عَلَى مَنْ تَابَ».

 

.20466436. Ибн Аббос розияллоҳу анҳумо айтади:

«Набий соллаллоҳу алайҳи васалламнинг шундай деяётганларини эшитдим: «Агар одам боласининг икки водий мол‑дунёси бўлса, албатта учинчисини истайди. Одам боласининг қорнини фақатгина тупроқ тўлдиради. Аллоҳ тавба қилганнинг тавбасини қабул қилади».

1511/6 – بَاب: ذَهَابِ الصَّالِحِينَ

1511.9-БОБ.

СОЛИҲЛАРНИНГ ЎТИБ КЕТИШларИ ҲАҚИДА

 

2045/6434 - عَنْ مِرْدَاسٍ الْأَسْلَمِيِّ رَضِيَ الله عَنْهُ قَالَ: قَالَ النَّبِيُّ r: «يَذْهَبُ الصَّالِحُونَ، الْأَوَّلُ فَالْأَوَّلُ، وَيَبْقَى حُفَالَةٌ كَحُفَالَةِ الشَّعِيرِ أَوِ التَّمْرِ لَا يُبَالِيهِمُ اللهُ بَالَةً».

 

.20456434. Мирдос Асламий розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

«Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам шундай дедилар: «Солиҳлар бирин-кетин ўтиб кетишади, арпа ё хурмонинг пучагига ўхшаш пуч одамлар қолади. Аллоҳ уларга мутлақо эътибор бермайди».

 2044/6424 - عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ الله عَنْهُ، أَنَّ رَسُولَ اللهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ: «يَقُولُ اللهُ تَعَالَى: مَا لِعَبْدِي الْمُؤْمِنِ عِنْدِي جَزَاءٌ، إِذَا قَبَضْتُ صَفِيَّهُ مِنْ أَهْلِ الدُّنْيَا ثُمَّ احْتَسَبَهُ، إِلَّا الْجَنَّةُ».

 

.20446424. Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

«Расуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам шундай дедилар: «Аллоҳ таоло айтади: «Дунё аҳли ичидаги севимли кишисини қабз қилганимда савоб умид қил(иб, сабр қил)ган мўмин бандам учун Менинг ҳузуримда жаннатдан бошқа мукофот йўқ!»

 1510/5 – بَاب: الْعَمَلِ الَّذِي يُبْتَغَى بِهِ وَجْهُ اللهِ

1510.5-БОБ.

АЛЛОҲНИНГ важҳи ИСТАЛАДИГАН АМАЛ ҲАҚИДА

 

6422 - حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ أَسَدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللهِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ قَالَ: أَخْبَرَنِي مَحْمُودُ بْنُ الرَّبِيعِ، وَزَعَمَ مَحْمُودٌ أَنَّهُ عَقَلَ رَسُولَ اللهِ  وَقَالَ: وَعَقَلَ مَجَّةً مَجَّهَا مِنْ دَلْوٍ كَانَتْ فِي دَارِهِمْ. أطرافه: 77، 189، 839، 1185، 6354 - تحفة: 11235

 

 

 2043/6423 – عَنْ عِتْبَانَ بْنِ مَالِكٍ الأنْصَارِيِّ رَضِيَ الله عَنْهُ قَالَ:  قَالَ رَسُولُ اللهِ  صلى الله عليه وسلم فَقَالَ: «لَنْ يُوَافِيَ عَبْدٌ يَوْمَ الْقِيَامَةِ، يَقُولُ: لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ، يَبْتَغِي بِهِ وَجْهَ اللهِ، إِلَّا حَرَّمَ اللهُ عَلَيْهِ النَّارَ».

 

.20436423. Зуҳрийдан ривоят қилинади:

«Маҳмуд ибн Рабиъ менга Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламни ғира-шира эслашини, яна у зот уларнинг ҳовлисида челакдан (унинг юзига) сув пуркаганларини ҳам эслашини айтди.

У яна шундай деди: «Бану Солимлик Итбан ибн Молик Ансорийнинг «Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам эрталаб олдимга келдилар ва шундай дедилар: «Қиёмат куни банда Аллоҳнинг важҳини истаб «Лаа илааҳа иллаллоҳ», деган ҳолда келар экан, Аллоҳ унга дўзахни ҳаром қилмай қўймайди», деганини эшитдим».

islom.uz © 2003-2022.
Барча ҳуқуқлар ҳимояланган. Сайтдан маълумот олинганда манба кўрсатилиши шарт.


Яндекс.Метрика
Masjid.uz.
Отличные.