75-ҳадис

Муғийра ибн Шуъба розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

«Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам билан Табук ғазотига чиқдим. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам бомдод намозидан олдин қазои ҳожат учун панароқ жойга кетдилар. Мен у зот билан бирга идовани кўтариб бордим. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам олдимга қайтгач, қўлларига идовадан сув қуя бошладим. Қўлларини уч марта ювдилар. Кейин юзларини ювдилар. Кейин билакларини жуббаларидан чиқармоқчи бўлган эдилар, жуббаларининг енги торлик қилди. Шунда қўлларини жуббаларига киритиб, жуббанинг остидан чиқардилар ва билакларини тирсаккача ювдилар. Кейин маҳсиларига масҳ тортиб, сўнг келдилар. Мен ҳам бирга келдим. Келсак, одамлар Абдурраҳмон ибн Авфни олдинга ўтказишган, у уларга намозни ўқиб бераётган экан. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам икки ракъатдан бирига етишиб, охирги ракъатни одамлар билан бирга ўқидилар. Абдурраҳмон ибн Авф салом бергач, Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам намозларини охирига етказиш учун турдилар. Бу ҳол мусулмонларни даҳшатга солиб, кўп тасбеҳ айтиб юборишди. Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам намозларини тугатиб, уларга юзландилар‑да, уларнинг намозни ўз вақтида ўқиганларини маъқуллаб, «Яхши қилибсизлар» [ёки «Тўғри қилибсизлар»], дедилар».

Имом Бухорий, Муслим, Термизий, Насаий, Абу Довуд ва Ибн Можа ривоят қилишган

75 – عَن الْمُغِيرَة بْن شُعْبَةَ: أَنَّهُ غَزَا مَعَ رَسُولِ اللهِ صلى الله عليه وسلم تَبُوكَ، قَالَ الْمُغِيرَةُ: فَتَبَرَّزَ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم قِبَلَ الْغَائِطِ، فَحَمَلْتُ مَعَهُ إِدَاوَةً قَبْلَ صَلَاةِ الْفَجْرِ، فَلَمَّا رَجَعَ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم إِلَيَّ أَخَذْتُ أُهَرِيقُ عَلَى يَدَيْهِ مِنَ الْإِدَاوَةِ، وَغَسَلَ يَدَيْهِ ثَلَاثَ مَرَّاتٍ، ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ، ثُمَّ ذَهَبَ يُخْرِجُ جُبَّتَهُ عَنْ ذِرَاعَيْهِ، فَضَاقَ كُمَّا جُبَّتِهِ، فَأَدْخَلَ يَدَيْهِ فِي الْجُبَّةِ، حَتَّى أَخْرَجَ ذِرَاعَيْهِ مِنْ أَسْفَلِ الْجُبَّةِ، وَغَسَلَ ذِرَاعَيْهِ إِلَى الْمِرْفَقَيْنِ، ثُمَّ تَوَضَّأَ عَلَى خُفَّيْهِ، ثُمَّ أَقْبَلَ.  قَالَ الْمُغِيرَةُ: فَأَقْبَلْتُ مَعَهُ، حَتَّى نَجِدُ النَّاسَ قَدْ قَدَّمُوا عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ عَوْفٍ، فَصَلَّى لَهُمْ، فَأَدْرَكَ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم إِحْدَى الرَّكْعَتَيْنِ، فَصَلَّى مَعَ النَّاسِ الرَّكْعَةَ الْآخِرَةَ، فَلَمَّا سَلَّمَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ، قَامَ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم يُتِمُّ صَلَاتَهُ، فَأَفْزَعَ ذَلِكَ الْمُسْلِمِينَ، فَأَكْثَرُوا التَّسْبِيحَ، فَلَمَّا قَضَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم صَلَاتَهُ أَقْبَلَ عَلَيْهِمْ، ثُمَّ قَالَ: «أَحْسَنْتُمْ»، أَوْ قَالَ: «قَدْ أَصَبْتُمْ»، يَغْبِطُهُمْ أَنْ صَلَّوُا الصَّلَاةَ لِوَقْتِهَا.

[خ 182، م 274، ت 97، س 79، د 149، جه 389].

Улашиш
|
|
Нусха олиш