1542-ҳадис

1542. Муоз розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

«Эй Аллоҳнинг Расули, менга шундай амални айтингки, у мени жаннатга киритсин, дўзахдан узоқлаштирсин», дедим. У зот: «Катта нарса ҳақида сўрадинг. Аммо у Аллоҳ осон қилган инсон учун жуда осондир. Аллоҳга ҳеч нарсани ширк келтирмай ибодат қиласан, намозни қоим қиласан, закот берасан, Рамазон рўзасини тутасан, Байтни ҳаж қиласан», дедилар. Сўнгра: «Сенга яхшилик эшикларини кўрсатиб қўяйми? Рўза, у қўрғондир; садақа, у худди сув оловни ўчиргандек, хатоларни ўчиради; кишининг ярим кечаси ўқиган намози», дедилар, «Ёнбошлари ётар жойдан йироқ бўлур» оятини «қилган амаллари»[1] оятигача ўқидилар. Сўнгра «Сенга ишнинг боши, устуни ва чўққиси нималигини айтайми?» дедилар. «Албатта, эй Аллоҳнинг Расули», дедим. «Ишнинг боши Исломдир, устуни намоздир, чўққиси эса жиҳоддир», дедилар. Сўнгра «Сенга буларнинг ҳаммасининг тизгини нималигини айтайми?» дедилар. «Ҳа, эй Аллоҳнинг Расули», дедим. Шунда у зот тилларини ушлаб, «Мана буни тийгин!» дедилар. «Эй Аллоҳнинг Расули, гапирган гапларимиз учун иқобга олинамизми?» деган эдим, «Шўринг қурғур Муоз, одамларни дўзахга тилидан чиққан нарса юзтубан [ёки тумшуғи билан] туширмай, яна нима туширар эди?» дедилар».

 

Имом Термизий ривоят қилиб, ҳасан, саҳиҳ ҳадис, дедилар. Унинг шарҳи юқорида ўтди.



[1] Сажда сураси, 16-17-оятлар.

1542 - وَعَنْ مُعَاذٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ قَالَ: قُلْتُ: يَا رَسُولَ اللهِ؛ أَخْبِرْنِي بِعَمَلٍ يُدْخِلُنِي الجَنَّةَ، وَيُبَاعِدُنِي مِنَ النَّارِ؟ قَالَ: «لَقَدْ سَأَلْتَ عَنْ عَظِيمٍ، وَإنَّهُ لَيَسِيرٌ عَلَى مَنْ يَسَّرَهُ اللهُ تَعَالَى عَلَيهِ: تَعْبُدُ اللهَ لَا تُشْرِكُ بِهِ شَيْئاً، وَتُقِيمُ الصَّلَاةَ، وَتُؤتِي الزَّكَاةَ، وَتَصُومُ رَمَضَانَ، وَتَحُجُّ البَيْتَ» ثُمَّ قَالَ: «أَلَا أَدُلُّكَ عَلَى أَبْوَابِ الخَيْرِ؟ الصَّوْمُ جُنَّةٌ، الصَّدَقَةُ تُطْفِيءُ الخَطِيئَةَ كَمَا يُطْفِيءُ الْمَاءُ النَّارَ، وَصَلَاةُ الرَّجُلِ مِنْ جَوْفِ اللَّيْلِ» ثُمَّ تَلَا: {تَتَجَافَى جُنُوبُهُمْ عَنِ الْمَضَاجِعِ} حَتَّى بلَغَ {يَعْمَلُونَ} [السجدة: 16]. ثُمَّ قَالَ: «أَلَا أُخْبِرُكَ بِرَأْسِ الأَمْرِ، وَعَمُودِهِ، وَذِرْوَةِ سَنَامِهِ» قُلْتُ: بَلَى يَا رَسُولَ اللهِ، قَالَ: «رَأْسُ الأَمْرِ الإسْلَامُ، وَعَمُودُهُ الصَّلَاةُ وَذِرْوَةُ سَنَامِهِ الجِهَادُ» ثُمَّ قَالَ: «أَلَا أُخْبِرُكَ بـِمِلَاكِ ذَلِكَ كُلِّهِ؟» قُلْتُ: بَلَى يَا رَسُولَ اللهِ، فَأَخذَ بِلِسَانِهِ قَالَ: «كُفَّ عَلَيْكَ هَذَا» قُلْتُ: يَا رَسُولَ اللهِ؛ وَإنَّا لَمُؤَاخَذُونَ بِمَا نَتَكلَّمُ بِهِ؟ فَقَالَ: «ثَكِلَتْكَ أُمُّكَ!! وَهَلْ يَكُبُّ النَّاسَ فِي النَّارِ عَلَى وُجُوهِهِمْ إِلَّا حَصَائِدُ أَلْسِنَتِهِمْ؟!» رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَقَالَ: حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ [2616].

وَقَدْ سَبَقَ شَرْحُهُ.


Улашиш
|
|
Нусха олиш