606-ҳадис

606 - وَعَنْ عَائِشَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهَا قَالَتْ: كَانَ لأَبِي بَكْرٍ الصَّدِّيقِ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ غُلَامٌ يُخْرِجُ لَهُ الخَرَاجَ، وَكَانَ أَبُو بَكْرٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ يَأْكُلُ مِنْ خَرَاجِهِ، فَجَاءَ يَوماً بِشَيءٍ، فَأَكَلَ مِنْهُ أَبُو بَكْرٍ، فَقَالَ لَهُ الغُلَامُ: تَدْرِي مَا هَذَا؟ فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ: وَمَا هُوَ؟ قَالَ: كُنْتُ تَكَهَّنْتُ لإِنْسَانٍ فِي الجَاهِلِيَّةِ، وَمَا أُحْسِنُ الكَهَانَةَ إِلَّا أَنِّي خَدَعْتُهُ، فَلَقِيَنِي، فَأَعْطَانِي بِذَلِكَ هَذَا الَّذِي أَكَلْتَ مِنْهُ، فَأَدْخَلَ أَبُو بَكْرٍ يَدَهُ فَقَاءَ كُلَّ شَيءٍ في بَطْنِهِ. رَوَاهُ البُخَارِيُّ [3842].

«الخَراجُ»: شَيْءٌ يَجْعَلُهُ السَّيِّدُ عَلى عَبْدِهِ، يُؤدِّيهِ إِلَى السَّيِّدِ كُلَّ يَومٍ، وَبَاقي كَسْبِهِ يَكُونُ للعَبْدِ.

  1. Оиша розияллоҳу анҳодан ривоят қилинади:

«Абу Бакрнинг бир ғуломи бўлиб, у кишига харож (ҳисса) чиқариб турарди. Абу Бакр унинг харожидан ер эди. Бир куни у нимадир олиб келган эди, Абу Бакр ундан еди. Шунда ғулом у кишига: «Бунинг нималигини биласизми?» деди. Абу Бакр: «Нима экан бу?» деди. У: «Мен жоҳилият даврида бир инсонга коҳинлик қилган эдим. Коҳинликни яхши қила олмас эдим, уни алдаган эдим, холос. У мени учратиб қолиб, ўшанинг эвазига нарса берди. Еганингиз ўшандан», деди. Шунда Абу Бакр (оғзига) қўлини тиқиб, қорнидаги ҳамма нарсани қайт қилиб ташлади».

 Имом Бухорий ривояти.

Улашиш
|
|
Нусха олиш