863-ҳадис

863. Туфайл ибн Убай ибн Каъбдан ривоят қилинади:

Бу киши Абдуллоҳ ибн Умарнинг ҳузурларига келиб, у зот билан бирга бозорга боришар эди. Туфайлнинг айтишларича, «Бозорга борарканмиз, Абдуллоҳ бирор паст навли нарсаларни сотувчи ёки савдо ҳолатидаги дўкондор ёки бирор мискинга ёки бирор кимсага йўлиқсалар, уларга салом берардилар». Туфайл айтдилар: «Кунларнинг бирида Абдуллоҳ ибн Умарнинг олдиларига келдим. Мени ўзлари билан бозорга олиб бордилар. У кишига: «Бозорда нима қиласиз, барибир олди-сотди қилмасангиз, нархларини сўраб, баҳолашмасангиз ва бозор мажлисларида ўтирмасангиз?» десам, у киши: «Сен ўтир, бу ҳақда ана бу ерда гаплашамиз», дедилар-да, «Я абобатн» («эй қорин отаси»), дедилар (яъни, Туфайлнинг қоринлари катта бўлгани учун шундай атадилар). «Биз бу ерга салом сабабли, яъни йўлиққан кишиларимизга салом бериш учун келамиз», дедилар».

Имом Молик «Муватто»ларида саҳиҳ иснод билан ривоят қилганлар.

 

863 - وَعَنِ الطُّفَيلِ بْنِ أُبَي بْنِ كَعْبٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ: أَنَّهُ كَانَ يَأْتِي عَبْدَ اللهِ بْنَ عُمَرَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ، فَيَغْدُو مَعَهُ إِلَى السُّوقِ، قَالَ: فَإذَا غَدَونَا إلَى السُّوقِ لَمْ يَمُرَّ عَبْدُ اللهِ بْنِ عُمَرَ عَلَى سَقَّاطٍ، وَلَا صَاحِبِ بِيْعَةٍ وَلَا مِسْكِينٍ، وَلَا أَحَدٍ إِلَّا سَلَّمَ عَلَيهِ، قَالَ الطُّفَيلُ: فَجِئْتُ عَبْدَ اللهِ بن عُمَرَ يَوْماً فَاسْتَتْبَعَنِي إِلَى السُّوقِ فَقُلْتُ لَهُ: مَا تَصْنَعُ بِالسُّوقِ وَأَنْتَ لَا تَقِفُ عَلَى البَيِّعِ وَلَا تَسْأَلُ عَنِ السِّلَعِ، وَلَا تَسُومُ بِهَا، وَلَا تَجْلِسُ فِي  مَجَالِسِ السُّوقِ؟! وَأَقُولُ: اِجْلِسْ بِنَا هَهُنَا نَتَحَدَّثْ، فَقَالَ: يَا أَبَا بَطْنٍ - وَكَانَ الطُّفَيلُ ذَا بَطْنٍ - إنَّمَا نَغْدُو مِنْ أَجْلِ السَّلَامِ، نُسَلِّمُ عَلَى مَنْ لَقِينَا. رَوَاهُ مَالِكٌ فِي «الْمُوَطَّأِ بِإِسْنَادٍ صَحِيحٍ [2/961].


Улашиш
|
|
Нусха олиш