927-ҳадис

 6-боб. Беморнинг «Оғриғим бор» ёки «Оғриғим кучли» ёки «Иситмам бор» ёки «Вой бошим» дейиши, ғазабланиш ва сабрсизликни намоён қилиш тарзида бўлмаса, шундай деб айтишда кароҳият йўқлиги ҳақида


927. Абдуллоҳ ибн Маъсуд розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

«Набий соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига кирсам, у зот иситмалаётган эканлар. Мен у зотга қўлимни теккизиб кўриб, «Сиз жуда қаттиқ иситмалар экансиз-а?» дедим. У зот: «Ҳа, шундай. Мен сизлардан икки киши иситмалагандай (иситмалайман, дедилар.

 Муттафақун алайҳ.

6 - بَابُ جَوَازِ قَوْلِ الْمَرِيضِ: أَنَا وَجِعٌ، أَوْ شَدِيدُ الوَجَعِ، أَوْ مَوْعُوكٌ، أَوْ وَارَأْسَاهُ وَنَحْوَ ذَلِكَ، وَبَيَانِ أَنَّهُ لَا كَرَاهَةَ فِي ذَلِكَ إِذَا لَمْ يَكُنْ عَلَى التَّسَخُّطِ وَإِظْهَارِ الجَزَعِ

927 - عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ قَالَ: دَخَلْتُ عَلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيهِ وَسَلَّمَ وَهُوَ يُوعَكُ، فَمَسِسْتُهُ، فَقُلْتُ: إِنَّكَ لَتُوعَكُ وَعْكاً شَدِيداً، فَقَالَ: «أَجَلْ، إِنِّي أُوْعَكُ كَمَا يُوعَكُ رَجُلاَنِ مِنْكُمْ». مُتَّفَقٌ عَلَيهِ.


Улашиш
|
|
Нусха олиш