968-ҳадис

968.2062. Убайд ибн Умайрдан ривоят қилинади:

«Абу Мусо Ашъарий Умар ибн Хаттоб розияллоҳу анҳунинг ҳузурига (киришга) изн сўраган эди, унга изн берилмади. У банддек кўринди. Абу Мусо ортига қайтди. Умар фориғ бўлгач: «Абдуллоҳ ибн Қайснинг овозини эшитдимми? Унга изн беринглар», деди. «У қайтиб кетиб бўлди», дейилди. (Умар) уни чақирди. У (Абу Мусо): «Биз шунга буюрилар эдик», деди. У (Умар): «Менга бу ҳақда ҳужжат келтирасан!» деди. У ансорларнинг мажлисига бориб, улардан сўради. Улар: «Сен учун бунга фақат энг кичигимиз Абу Саъид Худрий гувоҳлик беради», дейишди. У Абу Саъид Худрийни олиб борди. Умар: «Расулуллоҳ cоллaллoҳy алайҳи васалламнинг ишларидан бири менга махфий қолибдими?! Бозорлардаги «бор барака»лар – яъни тижоратга чиқиш – мени чалғитиб қўйибди-да», деди».

968/2062 – عَنْ أبِي مُوسَى رَضِيَ الله عَنْهُ قَالَ: اسْتَأْذَنْتُ عَلَى عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ  رَضِيَ الله عَنْهُ فَلَمْ يُؤْذَنْ لِي، وَكَأَنَّهُ كَانَ مَشْغُولًا، فَرَجَعْتُ، فَفَرَغَ عُمَرُ فَقَالَ: أَلَمْ أَسْـمَعْ صَوْتَ عَبْدِ اللهِ بْنِ قَيْسٍ، ائْذَنُوا لَهُ. قِيلَ: قَدْ رَجَعَ، فَدَعَانِي، فَقُلْتُ: كُنَّا نُؤْمَرُ بِذَلِكَ، فَقَالَ: تَأْتِينِي عَلَى ذَلِكَ بِالْبَيِّنَةِ، فَانْطَلَقْتُ إِلَى مَجْلِسِ الْأَنْصَارِ فَسَأَلْتُهُمْ،. فَقَالُوا: لَا يَشْهَدُ لَكَ عَلَى هَذَا إِلَّا أَصْغَرُنَا أَبُو سَعِيدٍ الْخُدْرِيُّ، فَذَهَبَ بِأَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، فَقَالَ عُمَرُ: أَخَفِيَ عَلَيَّ مِنْ أَمْرِ رَسُولِ اللهِ صلى الله عليه وسلم؟ أَلْهَانِي الصَّفْقُ بِالْأَسْوَاقِ. يَعْنِي الْخُرُوجَ إِلَى التِّجَارَةٍ.

Улашиш
|
|
Нусха олиш