1901-ҳадис

1901.5647. Абдуллоҳ розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

«Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам касалликларида олдиларига бордим. У зотни жуда қаттиқ иситма тутаётган экан. «Сизни жуда қаттиқ иситма тутади‑да. Бу сизга икки ажр бўлиши учунми?» дедим. У зот: «Ҳа. Қай бир мусулмонга бирор озор етса, Аллоҳ унинг хатоларини худди дарахтнинг баргини қоққандек қоқиб ташлайди», дедилар».

1901/5647 - عَنْ عَبْدِ اللهِ رَضِيَ الله عَنْهُ: أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فِي مَرَضِهِ، وَهْوَ يُوعَكُ وَعْكًا شَدِيدًا، وَقُلْتُ: إِنَّكَ لَتُوعَكُ وَعْكًا شَدِيدًا، قُلْتُ: إِنَّ ذَاكَ بِأَنَّ لَكَ أَجْرَيْنِ؟ قَالَ: «أَجَلْ، مَا مِنْ مُسْلِمٍ يُصِيبُهُ أَذًى إِلَّا حَاتَّ اللهُ عَنْهُ خَطَايَاهُ، كَمَا تَحَاتُّ وَرَقُ الشَّجَرِ».

Улашиш
|
|
Нусха олиш