274-ҳадис

274.441 Саҳл ибн Саъд розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:

«Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам Фотиманинг уйига келдилар, бироқ уйда Алийни кўрмадилар. Шунда у зот: «Амакиваччанг қани?» дедилар. «Мен билан унинг ўртамизда бир нима ўтган эди, мен билан аччиқлашиб, чиқиб кетди, олдимда қайлула* ҳам қилмади», деди.

Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам бир одамга: «Қара-чи, у қаерда экан?» дедилар. У келиб: «Эй Аллоҳнинг Расули, у масжидда ухлаб ётибди», деди. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам бордилар. У (Алий) ёнбошлаб ётар, ридосининг ёни очилиб қолган, ўзига тупроқ теккан эди. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам ундан тупроқни қоқа туриб: «Тур, Абу Туроб, тур, Абу Туроб*», дедилар.

* Қайлула – туш пайтида мизғиб олиш.

* «Абу Туроб» – луғатда «тупроқнинг отаси» маъносида. Куня саналмаган бу каби иборалар арабларда кўпинча лақаб ёки эркалаш маъносида ҳам ишлатилади. Бу ерда Абу Туроб дегани «Тупроқвой» маъносига яқин.

274/441 - عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ رَضِيَ الله عَنْهُ قَالَ: جَاءَ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم بَيْتَ فَاطِمَةَ رَضِيَ الله عَنْهَا، فَلَمْ يَجِدْ عَلِيًّا فِي الْبَيْتِ، فَقَالَ: «أَيْنَ ابْنُ عَمِّكِ؟». قَالَتْ: كَانَ بَيْنِي وَبَيْنَهُ شَيْءٌ، فَغَاضَبَنِي فَخَرَجَ، فَلَمْ يَقِلْ عِنْدِي، فَقَالَ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم لِإِنْسَانٍ: «انْظُرْ أَيْنَ هُوَ». فَجَاءَ فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللهِ، هُوَ فِي الْمَسْجِدِ رَاقِدٌ، فَجَاءَ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم وَهْوَ مُضْطَجِعٌ، قَدْ سَقَطَ رِدَاؤُهُ عَنْ شِقِّهِ، وَأَصَابَهُ تُرَابٌ، فَجَعَلَ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم يـَمْسَحُهُ عَنْهُ وَيَقُولُ: «قُمْ أَبَا تُرَابٍ، قُمْ أَبَا تُرَابٍ».

Улашиш
|
|
Нусха олиш